| Državna
ja tajna koga BIA prisluškuje
Beograd, 05. jun 2006. (Izvor: Blic) - Od zahteva da BIA dostavi podatke o prisluškivanju ne bismo
mogli da dobijemo ništa sem čistog politikanstva. Ovo što
radi poverenik za informacije Rodoljub Šabić samo je na štetu
države, tvrdi Zoran Stojković, ministar pravde, u razgovoru
za „Blic“, komentarišući poslednja dešavanja oko zahteva „Inicijative
mladih“.
Ministar
Stojković odazvao se pozivu da bude naš gost, i u redakciji
„Blica“ krajem prošle nedelje odgovarao je na pitanja naših
urednika.
Kako to Šabić
radi na štetu države?
- BIA ima
obavezu da se stara o suzbijanju terorizma i spoljnog napada
na državu. To je jedina situacija koja sa zahtevom za prisluškivanje
može da se obrati Vrhovnom sudu Srbije. Ostalo rade organi
MUP kod istražnih sudija. To su podaci sa državnom tajnom.
Šta ako dobijemo odgovor da je BIA slušala troje ljudi zbog
terorizma ili nekoliko ljudi zbog špijunaže? Nema analitike
iole pristojnije države u svetu koja neće zaključiti ko je
prisluškivan. Da napišete: tri slučaja, sva tri lica bila
bi upozorena. U odluci BIA stoji, video sam je, da je prevashodni
interes države da se ti podaci ne otkriju. Tu je BIA pogrešila.
Ja bih, da sam na mestu BIA, odgovorio: „Ne možete da dobijete
ono što je državna tajna“. Šabić ne može da skida državnu
tajnu.
EU je već nekoliko
puta ocenila da je stanje u srpskom pravosuđu loše.
- Kao i
kod ostalih zemalja u tranziciji, postoje veliki problemi
u pravosuđu: neefikasnost, loš kadrovski sastav i povećana
korupcija. Nagomilao se ogroman broj predmeta, nešto smo uspeli
da smanjimo Zakonom o parničnom postupku, a nešto medijacijom,
odnosno vansudskim putem. Kod trgovinskih sudova za 50 odsto
ubrzali smo postupke, jer smo izdvojili registre. Sudovi su
urušavani još od devedesetih godina, sada je potrebno vreme
da sve to vratite.
Sa kojim sudovima
imate najviše problema?
- Imamo
jak otpor kod Personalnog veća Vrhovnog suda Srbije jer, po
mojim podacima, nema nijedne njihove odluke kojom traže smenu
nekog sudije. Jednostavno, imaju negativnu solidarnost prema
kolegama. Ustav kaže da je sud nezavisan u odlučivanju, ali
ne i od Ustava i zakona i bilo koje odgovornosti.
Što vi ne tražite
smene sudija?
- Nemam
zakonskih ovlašćenja da smenim sudiju i tužioca čak i ako
ima opstrukcije. Prisustvovao sam sednici VSS gde je zaključeno
da je u 13 predmeta, od ukupno 1.700 razmatranih od strane
Nadzornog odbora VSS, bilo nezakonitog ponašanja, pa čak i
krivičnih dela. Podneli su zahteve za razrešenje Personalnom
veću. U svih 13 slučajeva odbijeni su.
Često napadate
Vrhovni sud Srbije.
- Oni izazivaju
probleme svojim negativnim stavom i zaštitom sudija koje ne
bi trebalo da štite. Nadzorni odbor i Personalno veće su njihovi
organi. Pravu korupciju očigledno će morati da suzbijaju policija
i tužilaštvo.
Poslednja u nizu
odluka sudova koja je izazvala čuđenje u javnosti jeste i
puštanje Sretena Jocića Joce Amsterdama na slobodu uz jemstvo
od 300.000 evra.
- Zabrinuo
sam se kada je njegov branilac kazao da je to valjana odluka.
On je rekao da su svi okrivljeni za ubistva kod Okružnog suda
u Beogradu na slobodi, pa zašto ne bi bio i ovaj za podstrekavanje
na ubistvo!
U tom slučaju
nije saslušan ni policajac koji je bio spreman da svedoči,
a istražni sudija je doneo odluku da se Joca Amsterdam pusti?
- To ne
znam jer nemam uvid u predmet. Svaki postupak koji je u toku
uvek sam odbijao da komentarišem.
Šta u takvim slučajevima
može ministar da uradi?
- Po pravu
nadzora, mogu da stavim zahtev Personalnom veću za razrešenje
ako za to postoji razlog.
Znači, sudija
koji je doneo odluku o puštanju Joce Amsterdama biće razrešen?
- Ne mogu
sada na to da vam odgovorim, jer ne znam šta je u predmetu.
Šokantno je ono što kaže njegov branilac. Moramo da se zabrinemo
kao građani, jer su nam pritvori puni ljudi koji su tu za
daleko bezazlenije stvari.
Zašto nema rezultata
sudskih procesa povodom afera koje su potresale javnost -
„Mobtel“, „pancir“, „satelit“, „kofer“...
- Koliko
znam, puno je urađeno oko „Mobtela“. Za 28 ljudi se vode postupci
i on je već u završnoj fazi, a sve je urađeno za četiri-pet
meseci. Takođe, „pancir“ je, po mojim informacijama, u završnoj
fazi.
Kritikovali ste
bivšeg ministra pravde kada se zalagao za rešenje da ministar
predlaže kandidate za tužioce. Sada se to isto predlaže u
nacionalnoj strategiji.
- Tužilac
je deo izvršne vlasti kome je povereno gonjenje, ali ima druge
mehanizme kojima obezbeđuje samostalnost u radu.
Svuda u
svetu o tome brine vlada kao najviši organ izvršne vlasti,
recimo u Nemačkoj, gde vlada može da postavi i razreši državnog
tužioca. Na primer, ministar ne može da kaže: „Ne možeš da
goniš“, ali može da kaže zašto je neki tužilac dužan da goni
u određenom slučaju uz javno iznete razloge za taj zahtev.
Tu se izbegava zloupotreba.
Vlada neće
voditi istrage, niti je to njen posao.
<<<
|
