Mesić: Ubice su među
nama
Zagreb, 09. novembar
2007. (Izvor: Danas) - Predsednik Mesić je naglasio da
su krivci na svim stranama, što ne bi trebalo da relativizuje
način na koji je do sukoba u bivšoj Jugoslaviji došlo,
a u tom kontekstu pomenuo je tragičnu ulogu i odgovornost
nekadašnje Jugoslovenske narodne armije.
- Izrekao sam na mestu nekadašnjeg
koncentracionog logora Jasenovac ispriku za zločine što
ih je tamo - i ne samo tamo - nad Srbima, Jevrejima, Romima
i Hrvatima-antifašistima počinio ustaški režim, zloupotrebljavajući
i kaljajući hrvatsko ime - rekao je Mesić, čije
je izlaganje više od 250 učesnika skupa pozdravilo burnim
aplauzom.
On
je naglasio da "zločinačkih naroda nema",
odnosno da se individualizovanjem krivice dolazi do činjenice
da kolektivne krivice nema.
Predsednik Hrvatske poručio je prisutnima da istraju u
svojoj borbi za razotkrivanje kreatora i počinilaca ratnih
zločina.
- Nemojte posustati - bez obzira na
povremena nerazumevanja, pa i otpore. Ne dajte da vas obeshrabre
napadi kojih je bilo, kojih ima i kojih će
i dalje biti. Ne dozvolite avetima prošlosti,
povijesnim vampirima, da počnu diktirati društvenu klimu.
Nemojte ustuknuti pred onima koji se, iz
bilo kojih razloga, boje istine. I nemojte nikada prihvatiti
floskulu o tome kako je do sada važila "njihova istina",
a sada će važiti "naša
istina". Činjenice treba utvrditi, ništa više, ali i ništa manje. U tom poslu imaćete
moju punu podršku - rekao je predsednik Hrvatske.
Zajednički imenitelj izlaganja državnih
tužilaca Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije za ratne zločine
bila je činjenica da se suočavaju s mnogim problemima
koji otežavaju njihovu nameru da se procesuiraju svi potencijalni
krivci.
- Konstatovali smo da se ne ostvaruju ciljevi progona, ali
možemo objektivno voditi svoje slučajeve. Ipak,
neki su počinitelji nedostupni - rekao je Mladen Bajić,
državni tužilac Hrvatske.
Marinko Jurčević je konstatovao da nije efikasno
iskorišćen period od prekida
rata, ali da se u Bosni i Hercegovini nastavlja procesuiranje
počinilaca ratnih zločina, na čemu radi pet
timova tužilaca.
Vladimir Vukčević, državni tužilac
Srbije za ratne zločine, podsetio je da su mediji gazili
temeljne civilizacijske vrednosti i stvarali sablasnu "istinu
o zločinima, želeći da na taj način kreiraju
svest građana".
- Tužilaštvo za ratne zločine, osnovano 2003, počelo
je da se bori s tom pošasti i učinilo da javnost ulazi
u sudnice u kojima se sudi za ratne zločine i vidi šta
je gledala na dnevnicima državne
televizije - rekao je Vukčević.
On je ocenio da su reakcije javnosti na
te postupke bile pozitivne.
- Nadam se da ćemo za godinu-dve uspeti da sačinimo
tačan popis žrtava, da se brojkama ne manipuliše i da
ti ljudi-žrtve ne budu samo brojke - rekla je Nataša Kandić,
izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.
Potpredsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor istakla je da
je Hrvatska "bila izložena velikosrpskoj agresiji koja
je kreirana politikom Slobodana Miloševića".
- Najteže humanitarno pitanje je pitanje nestalih. Neizvesnost
razdire, te je stoga rešenje sudbine nestalih neophodno za smiraj njihovih
porodica, ali i čitavog društva - rekla je Kosor.
O doprinosu istraživačkog novinarstva, kao "predvodnika
utvrđivanja istine o ratnim zločinima", Drago
Hedl, urednik Feral tribjuna, rekao je da su, nažalost, "postojale
i postoje ‘naše’ i ‘njihove’ žrtve, pri čemu su ‘naše’
svete, a ‘njihove’ zaslužene".
- Ovde primirja nisu poslednja reč, već kratka stanka
do sledećih ratova - rekao je Hedl.
Mediji su ipak, prema njegovoj oceni, doprineli
da slika o ratovima 90-ih ne bude crno-bela i učinili
su sve da "probiju neprobojni zid ćutanja".
Skup su organizovali Fond za humanitarno
pravo, Centar za suočavanje s prošlošću Dokumenta
iz Zagreba i Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva.
Okupio je ugledne pravnike, tužioce i sudije
i čelnike nevladinih organizacija iz regiona i istaknute
umetnike koji su se 90-ih godina javnom rečju odupirali
ratu.
<<<
|
