Fond za humanitarno pravo
Istraživanje i dokumentacija
67 Makenzijeva,
11110 Beograd, Srbija i Crna Gora
Tel/Fax: +381 11 3444 313
+381 11 3444 314
Email: office@hlc.org.yu
Home Page: http://www.hlc.org.yu
HlcIndexOut: 019-133-1
Beograd, 20. avgust 2005.
Napadi na
nevladine organizacije, medije i sud u Srbiji
19. avgust 2005
Nevladine organizacije i mediji koji se zalažu za uspostavljanje vladavine
prava i pravde za masovno kršenje ljudskih prava u prošlosti izloženi su vređanju,
pretnjama i napadima nacionalističkih političkih partija,
ultra-nacionalističkih političkih grupa, medija i pojedinaca koji veličaju
Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Slobodana Miloševića i Vojislava
Šešelja. Oni javno traže zatvaranje
aktivista za ljudska prava i novinara, koje smatraju «srpskim
izdajnicima» i prete sudovima, ukoliko ne donesu osuđujuće presude,
organizovanjem masovnih uličnih protesta. Nakon prikazivanja video snimka
streljanja šestorice Muslimana iz Srebrenice, 1. juna 2005. godine, SPS, SRS i
Demokratska stranka Srbije (DSS) optužili su Fond za humanitarno pravo i druge
članice koalicije 8NVO, B92 i dnevni list Danas
za navodnu antisrpsku kampanju. Vlada Srbije ne reaguje, što dodatno
podstiče ekstremiste u parlamentu i drugim institucijama da javno pozivaju na
neprijateljstvo prema «izdajničkim» nevladinim organizacijama i
medijima.
1. Pretnje
sudu
1. 1. Povodom rešenja Četvrtog opštinskog
tužilaštva u Beogradu o odbacivanju krivične prijave Srpske radikalne stranke protiv izvršne
direktorke FHP-a Nataše Kandić i Verana Matića, glavnog urednika B92 zbog nepostojanja
dokaza da su imali nameru da naruše javni red i mir[1], SRS je organizovala konfernciju za štampu,
23.7. 2005. godine, na kojoj je Generalni sekretar te partije, Aleksandar Vučić izjavo:
’’ Mi danas njima dajemo rok, a u ponedeljak će Tomislav Nikolić
podneti i privatnu tužbu, ..., dakle mi im dajemo rok do 15. oktobra.......ako
postupak ne bude okončan, danas im obećavam pola miliona ljudi na ulicama
Beograda , pa će videti da li su ugrozili i ozbiljno narušili javni red i
mir.’’
Izvor:www.srs.org.yu
Pretnju portparola SRS preneli su svi mediji u Srbiji:
„Vučić je rekao da daje rok vlastima u zemlji da se postupak okonča
do 15.oktobra, a ako se to ne desi, SRS obećava da će izvesti pola milion ljudi
na ulice Beograda“.
Izvor: Večernje novosti, Vučić najavio demonstracije, 24.07.2005,
strana 8
„Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić....obećao
pola miliona ljudi na ulicama Beograda“.
Izvor: Blic, Radikali dali rok da se osudi Nataša Kandić, 24.7. 2005,
strana 2
„Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio
je juče da je stranka od Četvrtog opštinskog suda tužilaštva dobila dopis u
kojem se SRS upućuje na podizanje privatne tužbe protiv predsednice Fonda za
humanitarno pravo Nataše Kandić i direktora TV B92 Verana Matića ...i najavio
da će Nikolić u ponedeljak podneti privatnu tužbu protiv Kandićeve, a protiv Matića
će videti na koji način će povesti postupak, jer njega ne mogu privatno da gone
za klevetu“.
Izvor: Politika, Radikali podnose privatnu tužbu, 24.7.2005, strana A6
„Prema Vučićevim rečima, SRS ne može da pokrene privatnu tužbu zbog
klevete protiv direktora B92, ali će protiv direktorke Fonda za humanitarno
pravo u ponedeljak Tomislav Nikolić podneti tužbu. –Možete da izmišljate
šta hoćete, ali ne možete da izmišljate da je neko ubica, javnost još uvek nije
čula koga je ubio Tomislav Nikolić, a neće ni čuti jer dok je on boravio u
Antinu niko nije bio ubijen – rekao je Vučić“.
Izvor: Danas, Nataša Kandić:Na pretnje sudu se mora reagovati,
25.7.2005. strana 5
1.2. Dvadeset i šestog jula 2005. godine, Prvi
opštinski sud u Beogradu doneo je presudu kojom je oslobodilo krivične
odgovornosti izvršnu direktorku FHP-a Natašu Kandić za krivično delo uvrede, po
privatnoj krivičnoj tužbi Nikole Popovića, Srbina iz Peći. Reč je o događaju od
30. avgusta 2003. godine na skupu povodom Međunarodnog dana nestalih, kada je
grupa ekstremista verbalno i fizički napala Natašu Kandić zbog toga što štiti
prava Albanaca, a ona u samoodbrani ošamarila jednog od napadača.
Prilikom izricanja presude, svedoci i prijatelji tužioca Nikole Popovića
pretili su sudiji uzimanjem pravde u svoje ruke, nazivajući ga srpskim
izdajnikom.
Izvor: FHP
2. Optužbe
i napadi na NVO u paralamentu Srbije
„Početak sednice Skupštine Srbije obeležen je optužbama predstavnika
SRS, DSS i SPS da nevladine organizacije stoje iza ’’antisrpske
kampanje’’. Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Vučić
prozvao je predsednicu Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić da je šef
bande, koji vodi kampanju protiv Srba“.
Izvor: Srpski Nacional, Kandićka je šef bande, 25.6.2005, strana 3.
„Vučić je direktorku FHP nazvao „patološkim
lažovom“....On je optužio
Kandićevu da je „u kampanji protiv svega što je srpsko“ i
izražavajući uverenje da će „završiti iza rešetaka“.-
Izvor: Danas, Radikali bili dobrovoljci JNA, 16.6.2005. strana 4.
„...što znači da predsednik Fonda za Humanitarno pravo Nataša Kandić
ide iza rešetaka, a za njom i neki drugi.....za te prevarante i bednike ima
samo jedno mesto u Srbiji – zatvor“.
Izvor: Srpski Nacional , Nataša
Kandić i Veran Matić moraju u zatvor,
19.06.2005, strana3
3. Podsticanje
na mržnju i nasilje prema NVO
„Ovih dana, aktiviranjem, filmskom montažom i političkom
manipulacijom „slučaja Srebrenica“, ta „nevladina“
vlada u Srbiji, na čelu sa „čuvenom“ Natašom Kandić, pokazala je
svoju stvarnu moć u „punom sjaju“. I, čini se da je u tihom,
internom ratu za primat među tim štetočinama sistematski instaliranim u Srbiji,
konačno, sa značajnom bod razlikom, pobedu odnela Nataša Kandić.
„Srebro“ bi moglo da pripadne „znamenitoj“ Sonji
Biserko i, po sistemu „ja do nje“, sledila bi medijska pratnja:
B92, „Danas“, „Vreme“,... Svi ostali su u nižem rangu
takmičenja u pljuvanju po Srbiji i Srbima, bez obzira što se i oni
„trude“, a neki se grčeviti bore da ne ispadnu iz
„lige“, odnosno sa spiska Soroševih, američkih i korisnika
„buheta“ šiptarske narko mafije ( zar bi Kandička toliko priželjno
uvežbavala šiptarske haške svedoke za džabe!) Zbog toga i ovi
„drugoligaši“ svakodnvno marljivo „treniraju“, a nije
ih baš ni toliko malo: od Biljane Kovačević Vučo, preko Borke Pavićević, Vesne
Pešić, Latinke Perović...,pa sve do ucveljenog „revolucionara“Čede
Jovanovića i „veselog Žarka Koraća“.
„Ali, pominjati razum, moral, činjenice, a govoriti o Nataši Kandić,
njenom trabantu Sonji Biserko i ostalim iz pominjane medijske i one
nižerazredne „bulumente“ protuva, takoreći soroševskim
„mudžahedinima“, uzaludan je posao“.
Izvor: www.srpskenovineogledalo.co.yu,
Ko je zapravo Nataša Kandić, broj 53
„Narodni poslanici, koji nedavno nisu mogli da se dogovore oko
usvajanja rezolucije o osudi ratnih zločina, u petak su pet sati raspravljali o
Srebrenici, iako to nije bilo na dnevnom redu parlamenta! Na početku vanredne
sednice poslanici SRS-a, DSS-a i SPS-a optužili su nevladine organizacije da
stoje iza „antisrpske kampanje“. Aleksandar Vučić (SRS) prozvao je
predsednicu Fonda za humanitarno pravo da stoji iza „antisrpske
kampanje“, i naveo da je ona „lažno optužila Tomislava Nikolića za
učešće u ratnom zločinu“.
Dragoljub Kojčić (DSS), pozvao je skupštinu da formira „poseban odbor
koji bi ispitao sve o antisrpskoj kampanji
koju vode NVO“, dok je Ivica Dačić (SPS) kritikovao inicijativu
vojvođanskih vlasti da se za godišnjicu zločina u Srebrenici, 11.jul, proglasi
danom žalosti.“
Izvor: Kurir, NVO vode antispsku kampanju, 25.6.2005. strana 2
Inicijativu osam nevladinih organizacija da Skupština Srbije usvoji
deklaraciju o Srebrenici Srpski nacional , naziva "kukavičjim
jajetom" i tvrdi da bi usvajanje deklaracije imalo znatno šire implikacije
po spor koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, gde je SRJ optužena
za agresiju i genocid.
Izvor: Srpski nacional,
Kukavičje jaje, 26.4.2005, strana 11.
U intervjuu za Svedok akademik Kosta Čavoški kaže: "Sonja
Biserko najmanje ima moralno pravo da bilo kome šta zameri. Ona je dugo bila ne
samo državni, nego i diplomatski službenik, to su bili službenici koji su
morali proći proveru njihovog odnosa prema vlasti. A tu proveru je, pre svega
vršila tajna policija, odnosno Udba. To znači, kada je prošla tu proveru, ona
je bila apsolutno njihova i po svojim uverenjima pravi komunista... Ona je sve to bila zajedno sa
ministrom Lončarom, koji je bio ministar, koliko se sećam, i u vreme Slobodana
Miloševića... Dakle, ona nema moralno pravo da bilo kome šta zameri"
Izvor: Svedok, Pre će
biti da je Miloš Vasić od nalogodavca i finansijera dobio zadatak da mnoge
ljude opanjka i potkaže, pa kako sam i ja na tom spisku, i mene proziva,
15.3.2005, strana 11.
"Korz čkiljav pogled pokriven neuobičajenom frizurom, ova žena dok
gleda rezultate svoga rada smišlja drugu aktivnost koja bi se još više svidela
gazdi i onima koji dele ocene" – stoji, između ostalog, u rubrici
"Psihološki profil" Glasa javnosti o Sonji Biserko.
Izvor: Glas javnosti,
rubrika "Psihološki profil", 20.7.2005, strana 15.
Povodom inicijative "Hiljadu žena za Nobelovu nagradu za mir",
među kojima je i predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja
Biserko, Ogledalo sa neskrivenim cinizmom piše između ostalog: "Da
li se neko, predlažući ove 'aktivistkinje', što bi se reklo 'ludo zabavljao'
ili nije, ne znamo, ali što se tiče Kandićkinog 'doglavnika' (ili 'doglavnice')
Sonje Biserko još joj samo 'Nobel' fali". U tom tekstu, u kome se
preštampava njena navodna biografija objavljena prethodno u Internacionalu
(11.1.2005) stoji: 'Inače, Sonja Biserko mnogo ne voli kad je neko pita za
nacionalnost, a i ostale biografske podatke pomno krije od srpske javnosti.
Ipak, zna se još i to da je u SSIP-u radila kao stavetnik nekadašnjeg čuvenog
ministra Budimira Lončara, da nema dece niti porodičnih obaveza i da je sva
posvećena već pomenutim 'aktivnostima'" ("... da ne ograničeno
pljuje, po njoj najomraznutijem narodu na zemaljskoj kugli – po srpskom
narodu").
Izvor: Ogledalo,
6.7.2005.
4.
Ispisivanje grafita
U noći 4/5. novembra 2004. godine, na
tabli, preko naziva i znaka FHP-a, na ulazu u zgradu gde je sedište
organizacije, sprejom je iscrtan kukasti krsti; 22. marta 2005. godine na istoj tabli je nacrtana
Davidova zvezda, a na zidu preko puta sedišta FHP-a grafiti sledeće sadržine
„Nataša Kandić jevrejski pion - pokorni sluga jevrejskog svetskog
poretka“, „Reci ne cionističkoj okupaciji sveta“, „U
borbi za Srbiju do konačne pobede“,“Srbija Srbima“; 11. jula
2005.godine po treći put je na tabli FHP-a sprejom iscrtana Davidova zvezda.
Izvor: FHP
Na stepeništu pred kancelarijom Helsinškog
odbora za ljudska prava u Srbiji mesecima je stajao grafit "Sektaši marš
iz Srbije"; u sklopu najnovije kampanje protiv NVO na zidovima ispred
ulaza u Helsinški odbor, kao i na vratima, pisalo je: "Sonja Biserko – jevrejski pion
– pokorni sluga jevrejskog svetskog poretka"
"Srbija, Srbima" (simbol četiri oscila) i "B92 = Davidova
zvezda" (simbol).
Izvor:Helsinški odbor za ljudska prava
5. Vređanje i pretnje novinarima
i glavnom i odgovornom uredniku B92
Brankica
Stanković, urednica popularne emisije B92 «Insajder» je nakon emisije o vezi tabloida i
organizovanog kriminla, 4. jula 2005. godine gotovo dve nedelje bila izložena
najvulgarnijim uvredama na stranicama Kurira i Srpskog nacionala. Tužilaštvo nije reagovalo.
Na konferenciji
za štampu, 15.avgusta 2005. godine, ministar u Vladi Sbbije, Velja Ilić je novinarki B92 Ani Veljković, na pitanje o
povlačenju optužnice protov Marka Miloešvića, sina haškog optuženika Slobodana
Miloševiće, odgovorio uvredama i vređanjem B92:
«Slušajte,
mi smo ovde došli zbog jednog veoma ozbiljnog posla, a vi gospodo sa B92 gde
god dođete napravite haos, napravite provokaciju. Vi ste bolesni, vi ste za
psihijatrijsku kliniku, vi treba kolektivno da se lečite.»
Izvor: Politika,
Neobična ministarska briga, 16.8.2005, strana 8
Pomenutoj
novinarki, ministrov savetnik za medije Petar Lazović rekao je da će «ubiti
Verana Matića» i poručio mu da se «nosi u tri lepe...materine»
Izvor: Kurir,
Veran Matić je idiot!, 16.8.2005, strana 2
Povodom nedopustivog ponašanja ministra Ilića, glavni i odgovorni urednik
B92 uputio je pismo premijeru Srbije, Vojislavu Koštunici, zahtevajući
ministrovu ostavku, što su podržali Demokratska stranka, Građanski savez,
Liberalno-demokratska frakcija, Socijal-demokratska unija, ANEM i brojna
udruženja, nevladine organizacije i javne ličnosti. Na sednici Vlade, 18.
avgusta 2005. godine, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić upoznao je
članove Vlade sa incidentom sa novinarima i izjavio je da mu je žao ako je
svojom izjavom povredio novinara, jer nije imao tu nameru.
Izvor: Danas, Kurir, Srpski nacional, Večernje novosti, 19.avgust
2005.
6.Napadi na
advokate za ljudska prava
21. jula 2005.
godine, u centru Kragujevca, privatno lice napalo je advokata Tatomira
Lekovića, višegodišnjeg saradnika FHP-a, nanevši mu povrede po glavi i telu.
FHP sumnja da je napad u vezi sa javnim nastupom i govorom advokata Lekovića povodom 10. godišnjice genocida nad Muslimanima iz
Srebrenice, njegovim zalaganjem za utvrđivanje istine i odgovornosti za
počinjene ratne zločinine u ime Srbije i podrškom FHP-u. Advokat Leković je i
pre ovog napada bio izložen pritiscima i pretnjama raznih kriminalnih grupa i pripadnika
policije koji su učestvovali u ratnim zločinima i drugim kriminalnim delima,
zbog čega je bio primoran da privremeno skloni svoju porodicu iz Kragujevca.
Izvor: FHP,
saopštenje, FHP traži istinu u vezi sa napadom na advokata Tatomira Lekovića, 21.7.2005.
30.jula 2005. godine oko 21: 00 časova, ispred kladionice ''Plus'' u centru
Leskovca, policajac OUP u Leskovcu Goran Veličković, tom prilikom u civilu,
najpre je pretio advokatu Odbora za ljudska prava u Leskovcu, g.dinu Dragutinu Vidosavljeviću
da će ga zaklati, a zatim ga vređao naređujući mu da ide kući. Kada je advokat Vidosavljević
ušao u objekat, policajac Veličković je ušao za njim i rukom ga uhvatio za
vrat, da bi ga pesnicom druge ruke udario u lice.
Izvor: FHP, Dopis Generalnom
inspektoru MUP –a,Vladimiru
Božoviću, 4.8.2005.
7. Pretnje glavnom i odgovornom uredniku i novinaru lista
Danas
„Redakciji Danasa preneta je informacija iz solidnih advokatskih krugova da
„okruženje“ Franka Simatovića Frenkija[2] preti našem
novinaru Bojanu Tončiću zbog teksta koji je objavljen u Danasu od srede 6. aprila.Tončiću se preti ne samo sudom, nego i
nespecifikovanim oblicima odmazde“.
Izvor: Danas, Pretnje Bojanu
Tončiću, 13.04.2005, strana 3
U tekstu o pretnjama glavnom i odgovornom
uredniku Grujici Spasoviću navodi se poruka koja je upućena redakciji: -Prenesi mu poruku.
Zovem iz Republike Srpske, iz ličnog obezbeđenja generala Ratka Mladića. Od
danas je mrtav. Ubićemo ga, odseći glavu, noge i ruke zato što je pre neki dan
pisao – objavio o generalu Ratku Mladiću.
Izvor: Danas, Brutalna pretnja
glavnom uredniku Danasa, 13.06.2005, strana 3
8. Praćenje rada nevladinih organizacija
Direktor BIA Srbije , Rade Bulatović
je javno je rekao da ta služba prati rad
određenih nevldinih organizacija. Dnevni list Danas je o tomr izvestio na
sledeći način:“Kada
prvi bezbednjak kaže da njegova služba prati rad nekih nevladinih organizacija
i naglasi da one „zloupotrebljavaju status NVO i uglavnom se finansiraju
od onih centara iz inostranstva kasnije da promovišu političke i bezbednosne
zadatke, posebno na području Raške oblasti i juga Srbije“, onda je to
signal za lov na veštice. Glavni junak je direktor BIA Rade Bulatović,
pozornica je Odbor za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije, a bez većeg napora
kao praćene organizacije „prepoznaju“ se Centar za kulturnu
dekontaminaciju, Beogradski krug, Komitet pravnika za ljudska prava, Fond za
humanitarno pravo, Inicijativa mladih, Žene u crnom, Građanske inicijative i
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji”.
Izvor: Danas, Lov na veštice, 7.7.2005, strana 9
9. Ometanje skupa NVO povodom 10.
godšnjice od genocida u Srebrenici
.„Bacanjem suzavca u krug koji su sačinili aktivisti nevladinih
organizacija na beogradskom Trgu Republike, sinoć je na kratko prekinut protest
„Da ne zaboravimo“, koji su organizovale Žene u crnom povodom 10.
godišnjice zločina nad Bošnjacima u Srebrenici. Suzavac su bacili
ekstremisti koji su pre toga skandirali „Nož, žica Srebrenica“, i
„Nataša Kandić je kurva“. Policija je privela devetoricu mladića
obrijanih glava, a protest su obezbeđivala tri kordona policije.
Skupu su, inače, prisustvovali aktivisti NVO iz Italije, Izraela, SAD, Nemačke,
kao i Srbije, uključujući predsednicu Fonda za humanitanro pravo Natašu Kandić,
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonju Biserko, Jugoslovenskog
komiteta pravnika za ljudska prava Biljanu Kovačević-Vučo i Borku Pavićević iz
Centra za kulturnu dekontaminaciju”.
Izvor: Danas, Suzavac na
Srebrenicu, 11.7.2005, strana 1
10.
Uništavanje bilborda sa fotografijama iz Srebrenice
Inicijativa mladih za ljudska prava postavila je 27. juna 2005. godine
preko 30 bilborda u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, sa fotografijama
sarajevskog autora Tarika Samaraha iz Srebrenice. Poruka pored fotografija bila
je „Da vidiš, da znaš, da pamtiš“. U roku od nekoliko dana skoro
svi bilbordi su uništeni. Na bilbordima je crnom farbom ispisano: Nož, žica,
Srebrenica; Ratko Mladić; biće repriza i slično. O čitavoj kampanji mediji su
pisali na sledeći način:
„O svim zločinima treba da govorimo, a ne da se samo jedan narod na
ovaj način osuđuje za zlodela“- Dragan Kojadinović, ministar kulture
Republike Srbije,
„Ovo je nešto što je pokojni Jovan Rašković nazvao agresijom svesti,
kada je govorio o pritisku HDZ-a na Srbe u Hrvatskoj, ubeđujući ih da je sve
hrvatsko, pa i vazduh i voda“’- Savo Štrbac, predsednik
dokumentacionog centra Veritas:
Sam novinar svoj tekst završava sledećim rečima: „Neobično je da u
našoj zemlji nema regulatornog tela koje bi kontrolisalo sadržaj svih reklama i
time sprečavalo da se ovakve fotografije nađu na ulicama, kao što postoji u
mnogim drugim evropskim zemljama, već je sve prepušteno slobodnoj oceni
oglašivača.“
Izvor: Glas javnosti, Zločin kao reklama, 2. 7. 2005, strana 4
„Ne zna se da li su ti
bilbordi uvredljiviji za te mrtve ljude u sanducima i njihovu rodbinu, koji
postaju predmet marketinške kampanje za mazijanje love nekog NVO-a (ne znam
koja je to organizacija – „Inicijativa mladih“), ili je to
uvredljivije za građane ovog grada i njihovu decu, koji bi valjda trebalo da
kao Nemci ’46. osećaju kolektivnu krivicu, a da im se na ovaj način
imputira osećaj bola i pokajanja.“
Izvor: Kurir, kolumna, autor Isidora Bjelica, 2/3 juli 2005.
„Humanitarci, koji su humani
dok god ima nekog da calne lovu, okitili su Beograd bilbordima o Srebrenici,
verovatno sa idejom da nastavimo sa „genocidisanjem“, tako što ćemo
ubuduće golim rukama zadaviti svakog ko nam spomene genocid“.
Izvor: Glas javnosti,
kolumna Dragoljuba Petrovića, 8.juli 2005.
Slike bilborda na kojima je dopisano „Biće repriza“.